Pakovanje i raspakivanje torki¶

Celu torku možemo da smestimo u promenljivu, kao što to radimo i sa vrednostima prostijeg tipa. U sledećem primeru, promenljiva temperature sadrži celu torku kao svoju vrednost.

Ovakvo dodeljivanje vrednosti (kao u prvoj liniji programa) zovemo i pakovanje torke. Moguća je i obrnuta dodela: kada znamo koliko torka ima elemenata, možemo da elemente torke dodelimo odgovarajućem broju promenljivih:

Kažemo da se u naredbi ime, prezime, nadimak = puno_ime vrši raspakivanje torke.

Isti efekat ima i srodna naredba

ime, prezime, nadimak = "Milan", "Jovanović", "Batut"

U ovoj naredbi se torke i ne pojavljauju, pa ovde govorimo o višestrukom dodeljivnju vrednosti.

Elementi i indeksi torke¶

Elemente torke možemo da dobijemo i tako što napišemo ime torke, a iza njega u uglastim zagradama redni broj elementa koji želimo. Ovde treba zapamtiti da brojanje elemenata bilo koje kolekcije počinje od nule. Na primer:

Redni broj elementa se još naziva i indeks elementa. Za torku od n elemenata kao indekse možemo da koristimo brojeve 0, 1, 2, … n-1. U primeru gore je n = 3, pa su dozvoljeni indeksi 0, 1 i 2. Pokušaj da upotrebimo neki indeks van ovih granica prouzrokuje grešku (možete da isprobate ovo).

Dužina torke¶

Broj elemenata torke možemo da dobijemo pomoću funkcije len.

ili kraće:

Obratite pažnju na dvostruke zagrade (jedne zbog funkcije, a druge zbog torke).

Kroz ove primere smo videli da elementi torke mogu da budu brojevi ili stringovi. U stvari, elementi torke mogu biti bilo kojeg tipa, osnovnog ili složenijeg.

Dozvoljeno je na primer praviti torku torki:

Torka t sadrži dve jednostavnije torke, zato je broj njenih elemenata 2.

U Pajtonu je dozvoljeno da elementi torke budu različitog tipa i kasnije ćemo videti i takve primere.

Opseg sa jednim argumentom¶

Najjednostavniji oblik zadavanja opsega je range(n), gde je n neki ceo pozitivan broj. Opseg range(n) sadrži celobrojne vrednosti od 0 do n, ne uključujući n. Na primer, range(5) sadrži vrednosti 0, 1, 2, 3, 4.

Vidimo da u for naredbi možemo da koristimo opseg na isti način kao i torku. U stvari, na mestu torke ili opsega može da stoji bilo koja kolekcija.

Pošto opseg range(n) sadrži ukupno n vrednosti, ovako zadat opseg se često koristi kada neku naredbu treba samo ponoviti n puta na isti način:

Naredba print je izvršena za svaku vrednost i iz sekvence 0, 1, 2, 3, 4, ali u ovom primeru se te vrednosti ne koriste u telu petlje. Tako smo postigli da se naredba print izvrši 5 puta na potpuno isti način, to jest da se ponovi 5 puta.

Druga česta upotreba ovakvog opsega je da pomoću njega prođemo kroz sve elemente torke. Ovakav način prolaženja kroz vrednosti torke je pogodan kada nam osim tih vrednosti u petlji trebaju i njihovi redni brojevi (ovakav način prolaženja kroz kolekciju je češći u drugim programskim jezicima nego u Pajtonu).

Opseg sa dva argumenta¶

Kada nam je potrebna sekvenca uzastopnih celih brojeva koja ne počinje nulom, opseg zadajemo kao range(a, b), gde su a i b celi brojevi, takvi da je \(a<b\). Tada sekvencu čine celi brojevi od a do b, ne uključujući b. Na primer, opseg range(1, 6) daje sekvencu brojeva 1, 2, 3, 4, 5:

Opseg sa tri argumenta¶

Treći oblik zadavanja opsega ima tri argumenta:

Vrednosti opsega zadatog sa range(a, b, c) idu od a do b (ne uključujući b) sa korakom c, tj. menjajući se za po c. Korak c može da bude i negativan:

Opseg možemo da konvertujemo u torku (obrnuto nije moguće, niti je potrebno):

Pitanja¶